Tajne i legende Kalemegdana

Blog / Upoznajte Beograd

  • Sadržaj
  • Kalemegdan Beograd je oduvek bio uporište mnogih priča, događaja i misterija. Mnoge od njih nastale su kao narodna prednja ili prosto radi većeg interesovanja posetilaca. Neke priče i legende zvuče istinito i moguće, ali ima i onih drugih u koje naš razum odbija da poveruje. Neke od poznatih priča o Kalemegdanu odnose se na tursko blago uzidano u zidove Barutane, razna mitska stvorenja u kalemegdanskim lagumima i katakombama, mračnim silama koje vladaju oko "Pobednika" i teoriji koja nikada nije bila dokazana, a u vezi je sa tunelom ispod ušća koji spaja Kalemegdan sa Zemunom.

    Kalemegdan Beograd mapa

     

    Rimski bunar Kalemegdan

    Ono što je ipak oduvek najviše privlačilo pažnju su svakako legende o Rimskom bunaru. Iako među stručnjacima ne postoji saglasnost da su ga izgradili Rimljani niti da je uopšte služio kao bunar. Smatra se da su Rimski bunar izgradili Austrijanci u periodu između 1717-1731 godina. Moguće je da je dobio pridev “rimski” usled velike želje Austrije da nude naslednica Rimskog carstva. Ovaj bunar su neki nazivali i "pupak sveta" i verovali da je to mesto odakle je mitski junak Orfej silazio u podzemni svet.

    Rimski bunar se nalazi na Gornjem gradu Kalemegdana Beograd u blizini spomenika “Pobednik”. Poznat je i kao “Veliki bunar”, kako je bio označen na planovima rekonstrukcije tvrđave za vreme austrijske vladavine. Današnji naziv se pominje tek u XIX veku u narodnim predanjima kako su bunar izgradili Rimljani u godinama pre nove ere. Ipak, istorija nam je pružila dokaze da je Rimski bunar postojao mnogo godina pre austrijske obnove - u sačuvanim pisanim dokumentima iz XIV veka se Rimski bunar pominje kao mesto gde se skladištila hrana, a u XVII veku kao mesto gde se čuvalo žito. Naučnici pretpostavljaju da je moguće da su Rimljani napravili bunar kako bi se u slučaju iznenadnih napada ili rata imali način kako da se snabdevaju vodom.

    Do Rimskog bunara Vas vodi uzak hodnik, koji vodi do bunara prečnika 3.40 metara i dubine 51 metar za koje se smatra da ima dno niže u odnosu na reku Savu. U bunar možete sići spiralnim stepenicama - 212 stepenika, a dozvoljeno je spuštanje samo do 35 metara bunara. Prva istraživanja i ronjenja su počela 1967. godine, a za posetioce i medije je otvoren 2006. godine. Tada je pronađen i prvi stanovnik Rimskog bunara - neobičan rak amfipod, koji ne živi nigde drugde u Srbiji. Podzemnih prolaza ispod bunara za koje se dugo verovalo da postoje danas nema, jer istraživači nisu pronašli nijedan skriveni prolaz u ovom delu Kalemegdana.

    Mnoga surova i jeziva ubistva su se odigrala upravo ovde i u vezi su sa Rimskim bunarom. U zaveri koja se odigrala 1494. godne, kada je Beograd bio neosvojiv cilj Turaka, otkriveno je 37 hrišćana koji su za veliki novac hteli da prodaju Kalemegdan osvajačima. Njima je ubrzo presuđeno i svi osuđenici su konopcima spušteni na suvo dno bunara. Tek kada su poludeli od gladi, bačeni su im noževi, što je bila veoma surova i jeziva smrt. 

    Rimski bunar - Inspiracija za filmove

    Rimski bunar je bio inspiracija mnogim domaćim i stranim režiserima za filmove. U nekoliko srpskih filmova je Rimski bunar poslužio kao lokacija za snimanje. To su film “Lavirint” Miroslava Lekića iz 2002. godine, koji govori o tajnama Kalemegdana. Drugi film je “Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT” Dušana Makavejeva, koji je inspirisan istinitom pričom. Ljubomorni muž ubio je svoju suprugu  njeno telo je bacio u bunar. Vremenom je preko bunara postavljena rešetka kako se tragični slučaj ne bi ponovio.

    Ulaznice za Rimski bunar

    Rimski bunar je otvoren za posetioce svakog dana u nedelju u terminu od 11:00 do 19:00 časova. Cena ulaznice iznosi 120 dinara, dok je đake osnovnih i srednjih škola, studente i penzonere svega 60 dinara.

    Više informacija o tome možete saznati na zvaničnom veb sajtu Rimskog bunara na Kalemegdanu.

     

    Kule i kapije Kalemegdana - Ozloglašene tamnice

    Šta su tvrđave bez kula i Kalemegdan Beograd bez kapija? Čuvena Stambol kapija koja se nalazi na Kalemeganu nekada je bila poznata kao mesto gde su Turci na brutalan način kažnjavali Srbe. Ipak, prema narodnim predanjima se veruje da su Stambol kapiju izgradili austrijanci u XVIII veku. Ova kula ima vrlo zanimljivo ime - put kroz kapiju je vodio ka Istanbulu po čemu je i kapija dobila ime. Gotovo je nemoguće zamisliti da se Stambol kapija nalazila na prostoru između današnjeg Narodnog pozorišta i spomeniku na Trgu republike. 

    Nebojšina kula je takođe bilo mesto na kom su bili zatočeni i do smrti mučeni mnogi zatočenici. Poznata je i po tome što je za vreme osmanske vladavine ovde bio pogubljen grčki revolucionar Riga od Fere, čiji se spomenik danas nalazi u istoimenoj ulici na uglu sa ulicom Tadeuša Košćuška. Smatra se da je kula dobila naziv od glagola “ne bojati se”, a legende kažu da su Turci govorili zarobljenicima dok su ih vodili u kulu “Ne boj se”. Dugo se smatralo i da je neosvojiva. Za vreme Osmanlija je Nebojšina kula bila najozloglašenija tamnica u celom gradu, jedina preživela ličnost koja je izašla iz tamnice je bio Jevrem obrenović, brat kneza Miloša Obrenovića.

    Sahat kula spada u najočuvanija zdanja Beogradske tvrđave. Izgrađena je tokom XVIII veka, a posebna je po satu otkud i potiče naziv Sahat kule. Sat je obnovljen 2003. godine kada je stari mehanizam poboljšan novim.

    Barutana 

    Jedna od najneobičnijih podzemnih zdanja koje Kalemegdan Beograd čuva jeste veliki barutni magacin poznat kao Barutana. Barutana je veštačka pećina koja je sagrađena za vreme austrougraske vladavine u periodu između 1719-1739. godine. Istoričari tvrde da je ukopani deo na prostoru današnje pećine pre dva milenijuma u antičko doba služio kao svetilište posvećeno bogu Mitri, malo prethrišćansko svetilište. Sve do XX veka je Barutana korišćena kao barutni magacin.

    Barutni magacin se sastoji od dve dvorane oslonjene na po 9 stubova, prostranog hodnika i zida koji krije ulaz u magacin. Izgradnji barutnog magacina je posvećena zasita velika pažnja. To najbolje pokazuju otvori za ventilaciju, koji su morali da obezbede dobar način za provetravanje da se u magacinu ne bi zadržavala vlaga i oštetila barut. Zaštitni zid koji zaklanja ulaz u magacin izgrađen je sa ciljem da spreči oštećenja prilikom napada neprijatelja.

    Jedan deo Velikog barutnog magazina je delimično obnovljen i otvoren za posetioce. Dostupni za razgledanje su samo jedna dvorana i deo hodnika. Ovde su izloženi antički spomenici o stanovništvu sa ovih prostora i danas se ubraja u najstariju arheološku zbirku u Srbiji. Izloženi su nadgrobni spomenici, statue, sarkofazi i žrtvenik sa prostora Singidunuma, Viminacijuma, Sirmijuma (Sremske Mitrovice) i Kosmaja.

    Smatra se da su mnogi istorijski eksponati koji su se tu nalazili uništeni prilikom sektaških i satanističkih obreda. Ovde se takođe nalaze mnogi podzemni prolazi i hodnici koji još uvek nisu istraženi, jer uslovi za to nisu obezbeđeni. Važi legenda da su unutar zidova barutane Turci uzidali zlato, što takođe nikada nije dokazano, ali nije ni sprečilo mnoge beskućnike da ove zidove grebu ne bi li uspeli da dođu do zlata.

    Spomenik na Kalemegdanu

    Kalemegdan Beograd je posebno poznat po čuvenom spomeniku “Pobedniku”. Na prostranom platou oko spomenika se turisti i stanovnici rado šetaju, fotografišu i zastanu kako bi uživali u fantastičnom pogledu na ušće dve reke Save u Dunav. Malo ko od njih zna da prostor ispod platoa ispunjava bunker. Još uvek nisu pronađene tačne informacije o tome kada je sagrađen i zbog čega, ali se veruje da je izgrađen za vreme Hladnog rata. Kao jedan od dokaza pronađen je uklesan na stepeništu na ulazu u bunker - datum 19. oktobar 1953. godine.

    Razlog izgradnje bunkera pronađen je u strahu države od moguće vojne invazije neprijatelja tokom Hladnog rata, te je bunker napravljen kao deo jugoslovenskog sistema odbrane. Prostor bunkera se sastoji od dugačkog hodnika, prostora za municiju, prostoriju za odmor vojnika i dva otvora za topove. Interesantan je poatak da je tokom pet godina, koliko je bunker bio u uoptrebi, ovde boravilo 28 vojnika bez ikakvog kontakta sa spoljnim svetom. Boravili su u uskim prostorijama bez dnevne svetlosti, a u sobama je bilo podeljeno po 14 vojnika koji nisu znali jedni za druge.

    Kalemegdan Beograd nije bez razloga izabran za izgradnju vojnog bunkera. U vreme kada je Hladni rat bio u toku, Kalemegdan Beograd je bio zatvoren za posetioce, tako da niko nije primećivao da se na običnom brdu krije velika vojna tajna. Tek 2008. godine je otvoren za posetioce. Nažalost, ne postoji nikakav pisani trag o događajima u bunkeru niti čemu je sve služio. Interesantno je da je do danas ventilacija očuvana, kao i originalni kanistri za vodu.

    Kazamati Vojnog muzeja

    Kalemegdan Beograd ima mnogo toga da ponudi posetiocima. Jedan od atrakcija je svakako Vojni muzej. Pored stalne muzejske postavke, posetiocima Kalemegdana su čuveni kazamati. Kazamati su utvrđeni topnički položaj ili armirana struktura iz koje pucaju topovi. Na Kalemegdanu su oni deo bedema unutar Stambol kapije. Dugo su bili deo kompleksnog odbrambenog mehanizma protiv neprijatelja na Beogradskoj tvrđavi. 

    Smatra se da su izgrađeni tokom XVIII veka kada je turska vlast obnavljala austrijsku gradnju na tvrđavi. Kalemegdan Beograd ima ukupno 16 kazamata, po 8 na obe strane tvrđave. Dobar deo kazamata je služio i kao zatvorska ćelija. Od 16 kazamata posetiocima je dostupno samo nekoliko za razgledanje.

    Tokom 2015. godine je otvorena izložba srednjovekovnih sprava za mučenje, koji su izloženi u Kazamatima Vojnog muzeja. Izložba se sastoji od 60 sprava torture, kojima su kažnjavani prestupnici i zločinci u srednjem veku. Većina sprava je bila široko korišćena tokom XVII i XVIII veku, a neke i u XX veku.

    Mali Kalemegdan Beograd

    Na prostoru Malog Kalemegdana kod Košarkaških terena Košarkaškog kluba Partizan i Košarkaškog kluba Crvena zvezda se krije podzemna tajna - sklonište. Sklonište je  izgrađeno neposredno pred početak Drugog svetskog rata i ima dva ulaza. Jedan ulaz vodi ka Zoološkom vrtu, a drugi ka ulici Tadeuša Košćuška. Sa spoljašnje strane je sasvim neprimetan, jer izgleda kao brdašce kojih na Kalemegdanu ima dosta. 

    Unutrašnjost skloništa čine hodnici, stepenište i centralni deo. Na oba ulaza se nalaze masivni stubovi povezani tunelima sa centralnim delom skloništa. Centralni deo je izgrađen iz dva dela, jednog za smeštaj ljudi, a drugi za čuvanje ili skladištenje. Zanimljivo je da je sklonište osavremenjeno - opremljeno je da bude sklonište i u slučaju opasnosti od savremenih ratova. 

     

    Kalemegdan Beograd: Tvrđava tajni i legendi

    Ubedljivo je najviše priča vezano za Rimski bunar i one su te koje fasciniraju sve slušaoce. Danas je on nakon nekoliko godina ponovo otvoren za sve posetioce koji imaju dovoljno hrabrosti da saslušaju sve jezive priče o njegovom poreklu i trajanju. Ljude je oduvek privlačila misterija, horor priče za koje se ne može sa sigurnošću reći da li su istinite ili samo plod nečije jezive mašte. Ono što je sigurno, Kalemegdan je prepun ovakvih legendi i misterija. Mnoge katakombe, podzemni tuneli, lavirint pun čudnih dešavanja, izazivaju jezu kod svakoga ko veruje barem malo da postoji neka tajanstvena sila.

    Smeštaj blizu Kalemegdana

    Svaki turistički vodič će Vam rado reći po neku zanimljivost o Kalemegdanu, koju ne možete pronaći u literaturi. Za one hrabrije predlog su apartmani u centru Beograda, odnosno u blizini Kalemegdnskog parka radi potpunijeg doživljaja ukoliko su Vam sve ove misterije privlačne i zanimljive. Izdavanje stanova da dan je uvek opcija u slučaju da ste u prolazu, kao i turu podzemljem Beograda koja traje oko dva i po sata, za koju uvek možete odvojiti vreme.

    28 Dec 2019
    Elitna naselja u Beogradu su oduvek bila veoma popularna kod svih posetioca našeg glavnog grada. Saznajte nešto više o svim elitnim naseljima u Beogradu!
    21 Nov 2019
    Nova godina 2020. nam se bliži, a Beogradom odiše praznična atmosfera. Doček Nove godine 2020. uveliko nam kuca na vrata i svi se pitaju - gde za Novu godinu?