Sajam knjiga 2019: Sve o najvećoj književnoj manifestaciji na jednom mestu

Beogradski sajam knjiga i ove godine biće jedna od značajnijih manifestacija na području Jugoistočne Evrope. 64. sajam knjiga Beograd održaće se pod parolom "Pismo = Glava" u periodu od 20. do 27. oktobra. Arapskoj repulibici Egipat ove godine pripalo je istaknuto mesto i čast da bude počasni gost 64. sajma knjiga. Kao i ranijih godina očekuje se veliki broj posetilaca i izlagača - kako iz zemlje, tako i iz regiona. Tokom nedelju dana trajanja manifestacije, prostor beogradskog sajma postaje mesto okupljanja svih ljubitelja pisane reči. 

Sajam knjiga Beograd - Kratak osvrt od nastanka pa do danas

Generalno gledano, Beogradski sajam tokom čitave godine predstavlja centar mnogih dešavanja. Na desetine međunarodnih događaja održavaju se upravo ovde - pod kupolom Beogradskog sajma. Jedan od tih događaja je i Sajam knjiga. Sa tradicijom dugom preko pola veka, ova manifestacija stekla je kultni status i ugled. Od prvog Sajma pa do danas štošta se promenilo, no jedno je ipak ostalo isto - žar i ljubav čitatelja prema knjizi.

Kako je sve izgledalo na početku - Prvi Sajam knjiga

Iako se Sajam knjiga već dugi niz godina obeležava pod kupolom beogradskog sajma, njegovi počeci ipak se vezuju za jedno drugo mesto. Naime, sada već daleke 1956. godine, pod pokroviteljstvom tadašnjeg predsednika Josipa Broza Tita, na velesajmu u Zagrebu svečano je otvoren prvi Sajam knjiga. 

Ovaj događaj je po mišljenju mnogih intelektualaca predstavljao važnu kulturnu prekretnicu. Na jednom mestu našli su se brojni znameniti književnici, poput Ive Andrića i Miroslava Krleže, kao i brojna štampana izdanja domaće i svetske književnosti. Procenjuje se da je te godine bilo izloženo više od 12.000 knjiga; i to samo iz Jugoslavije. Ovaj podatak bez ikakve sumnje govori o tome koliko se čak i u to vreme negovala kultura pisane reči. 

Još tada je Sajam knjiga imao viziju koje se i dan-danas drži. Da bude mesto susreta svih autora, čitalaca i izdavača; mesto razmene iskustava i širenja novih vidika. 

Iz Zagreba pravo u Beograd

Već naredne 1957. godine, Sajam knjiga preseljen je u Beograd u novoizgrađeni kompleks sajmišta. Tadašnji Sajam knjiga bio je deo jedne mnogo veće kulturne manifestacije - “Mesec dana knjige”. Ovaj događaj okupio je preko 60 domaćih izdavača. Novina je bila i to da se na sajmu nalazilo i skoro 40 stranih izdavača i to iz Evrope, Amerike i Azije. Sajam je trajao u kontinuitetu šest dana u Hali 3 Beogradskog sajma, a otvorio ga je Rodoljub Čolaković - revolucionar i književnik, važna ličnost tadašnje Jugoslavije. U čast ove sajamske svečanosti pokrenuta je i revija “Knjiga i svet”.

Sajam knjiga i popularizacija pisane reči

Zahvaljujući ovoj manifestaciji u posleratnoj Jugoslaviji se dosta pažnje posvećivalo knjigama; njenoj sve većoj pristupačnosti i traženosti. No, pored toga što je Sajam knjiga doveo do popularizacije pisane reči, on je istovremeno doveo i do unapređenja položaja tadašnje jugolsovenske književnosti. Obogaćeni sa mnogim stranim izdanjima, Jugosloveni su imali priliku da na lakši način steknu širu sliku o svetu van njihove zemlje. 

Sve veći broj autora počeo je da se priključuje ovoj manifestaciji. Obogaćen brojnim izložbama i programima, Sajam knjiga postao je mesto širenja novih ideja i vizija. Naročito veliko interesovanje privlačio je “Vašar knjiga” na kojem su se mogla kupiti brojna izdanja po izuzetno pristupačnim cenama. Šta više, tadašnja železnica davala je popuste svim putnicima koji su se zaputili na ovu međunarodnu manifestaciju.

Sajam je za relativno kratko vreme uspeo da privuče veliki broj ljudi. Bogat i raznovrstan program, kao i nova izdanja, bili su ubedljiv razlog da 1961. godine Sajam poseti više od 150.000 posetilaca. Ta godina je pored brojnih posetilaca ostala upamćena i po još nečemu - dodeljivanju Nobelove nagrade Ivi Andriću. Upravo zato su njegova dela i bila među najprodavanijima.

Krizni period međunarodnog Sajma knjiga 

Beogradski Sajam knjiga je tokom godina svog postojanja prolazio dosta trnovit put. Posle ostvarenog uspeha u prvim decenijama, Sajam je počeo da gubi na svom interesovanju, te da polako ali sigurno zapada u krizu prouzrokovanu privrednim reformama i previranjima u zemlji. Tih 60-ih godina znatno je bila vidljiva i politička pozadina koja se krila iza ove manifestacije. Jedna od očiglednijih bila je i ta da su sajmove svečano otvarali politički moćnici. Zbog toga je budućih nekoliko sajmova bilo je posvećeno Lenjinu, Marksu, Komunističkoj patiji Jugoslavije i drugim ideološki obojenim stvarima. 

Značajna prekretnica dešava se 80-ih godina kada Sajam više nisu otvarali političari, nego književnici. Te davne1988. godine Sajam je svečano otvorila Desanka Maksimović - poznata srpska pesnikinja. Uprkos ekspanziji masovnih medija, televiziji, te nepovoljnoj finansijskoj situaciji, poseta Sajma bila je izuzetno velika. Te godine je na Sajmu po prvi put omogućeno i naručivanje knjiga elektronskim putem čime je pristup knjigama sada bio gotovo neograničen. 

Najteži trenuci u istoriji beogradskog sajma 

Ipak, ukoliko sagledamo celokupan razvojni put beogradskog Sajma knjiga, možemo reći da je najteži period zabeležen 90-ih godina. Ratna previranja, nemaština i kriza, dovele su do toga da je postojanje ove manifestacije dovedeno u pitanje. Tih godina počeo je da opada ne samo broj međunarodnih, već i domaćih izdavača. Na sve načine pokušalo se sa zataškivanjem ove nepovoljne situacije, ali su posledice bile već svima vidljive. Ne mogavši da izađu na kraj sa  tim, Televizija Beograd odustala je od prenosa otvaranja Sajma i dodele nagrade za roman Milorada Pavića. Tom prilikom Pavić je i demonstrativno napustio Sajam zbog buke sa okolnih štandova. 

Nakon burnog perioda Sajam knjiga je ponovo stao na svoje noge 1996. godine kada je okupio veći broj domaćih i stranih izdavača. Od tada pa do danas Sajam knjiga je postao jedna od značajnih kulturnih manifestacija. Odmah posle sajmova u Frankfurtu i Varšavi svrstava se u jedan od većih međunarodnih sajmova. 

Beogradski Sajam knjiga danas

O centralnom mestu koje ova manifestacija zauzima govore i podaci za Sajam knjiga 2018. kada je na 63. beogradskom sajmu knjiga bio veliki broj izdavača iz Belorusije, Bosne i Hercegovine, Egipta, Irana, Izraela i drugih zemalja. Počani gost prošlogodišnjeg Sajma bila je Kraljevina Maroko.

Sajam je bio i izuzetno medijski propraćen pa je njemu prisustvovalo preko 1300 novinara i reportera iz zemlje i inostranstva koji su tokom nedelju dana trajanja manifestacije izveštavali o sajamskoj atmosferi. 

Preko 95 inostranih i gotovo 400 domaćih izlagača na više od 30,000 m2 izložbenog prostora, bilo je u prilici da čitaocima predstavi najnovnije naslove iz ponude. Bogat izdavački i izložbeni program (607 programa održanih u proganizaciji Beogradskog sajma knjiga i izdavača) doprineo je izuzetnoj posećenosti sajma od blizu 200,000 posetilaca.

Brojni izlagači na najvećoj književnoj manifestaciji u Jugoistočnoj Evropi

Sada već tradicionalno, i ove godine nas na Sajmu očekuje jako veliki broj izlagača. Iako se Sajam knjiga održava u nekoliko hala istovremeno - Hala 1 (centralni deo i galerija), Hala 2a, Hala 4 (centralni deo i galerija), najveće interesovanje među čitaocima vlada za prvu halu. U nastavku Vam predstavljamo samo neke od izdavačkih kuća koje će se naći u okviru beogradske kupole Hale 1.

Hala 1 Beogradskog sajma - izlagači

• Vulkan izdavaštvo - osnovano 2013. godine, Vulkan izdavaštvo predstavlja najveću izdavačku kuću na našim prostorima. Nastala kao spoj dva značajna izdavača - Alnarija i Mono i Manjane, Vulan je za jako kratko vreme uspeo da stekne brojne ljubitelje njihovih dela. Široka oblast interesovanja - od beletristike, trilera, popularne psihologije, pa preko stručne literature, dovela je do toga da knjiga za mnoge čitaoce predstavlja i više od toga. 

• Laguna - od entuzijastičnog poduhvata do velikog izdavača, Laguna je stekla kultni status među izdavačima. Sa prosečnim brojem od 365 knjiga godišnje, ubraja se među jedne od vodećih izdavačkih kuća. Laguna je poznata i po tome što se izdavaja po mnogim inovativnim idejama, od kojih se zaštita i unapređenje životne okoline ubraja ovde. Kao takva, Laguna je prva na našim prostorima koja je 2011. godine objavila knjigu u elektronskom formatu. 

• Evro Book - pod sloganom “najbolje knjige - najbolji prijatelji” Evro Book već više od 30 godina uveseljava mnogobrojne čitaoci. Od najranijeg, pa do onog kasnijeg uzrasta - Evro Book izdvojio se kao izdavač za sve generacije. Od Petra Pana, Tomi i Džerija, pa sve do brojnih drugih književnih likova, svako za sebe pronađe ono odgovarajuće. 

• Prometej - dugi niz godina izdavačka kuća Prometej podržava mnoge stvaraoce u nauci, književnosti i drugim stvaralačkim sferama. Na hrabar i nepokolebljiv način, Prometej kod mnogih rasplamsava plamen čitalačkog (sa)znanja. Od polja antropologije, etnologije, psihologije, pa preko beletristike i stručne litearture, Prometej već 30 godina predstavlja neizostavnog saputnika mnogih čitalaca. 

• Bookland - od svog nastanka pa do danas ostao je dosledan jednoj ideji - da njihova dela usrećuju mnoge, a ponajviše najmlađe čitaoce. Ova specijalizovana izdavačka kuća za decu i mlade već decenijama objavljuje dela domaćih i stranih autora. Naročito veliku pažnju pridaju domaćoj književnosti i naporima da se deca od najranijeg perioda upoznaju sa našom kulturnom baštinom.

Hala 2 Beogradskog sajma - izlagači

U okviru Hale 2 nalazi se veliki broj izdanja posvećenih obrazovnom programu. Kao i ranijih godina, ova hala najprepoznatljivija je po onim izdavačkim kućama koje se usmerene na promociju nauke i naučne delatnosti. Samo neki od izlagača čije knjige možete možete kupiti u Hali 2 su:

• BIGZ izdavaštvo - izdavačka kuća čiji akronimi predstavljaju skraćenicu od Beogradskog Izdavačkog-Grafičkog Zavoda čija je zgrada podignuta u predratnom periodu, između 1934. i 1941. godine. Današnji naziv po kojem je ovo preduzeće poznato ustanovljeno je početkom 70-ih godina i od tada se nije menjalo. 

• Kreativni centar - svrstava se u jedne od nagrađivanijih dečijih izdavačkih kuća. Skoro tri decenije Kreativni centar predstavlja nezaobilazni deo odrastanja svakog deteta; njegove kreativne i stvaralačke strane. 

• Akademska misao - osnivanjem ove izdavačke kuće, srpsko izdavaštvo stalo je rame uz rame sa mnogim svetskim akademicima. Od samog početka pa sve do danas opredelili su se za jasan put razvoja - izdavanje naučnih monografija, časopisa i udžbenika.

• Data Status - od sredine 90-ih godina, Data Status stekla je važno mesto među izdavačima stručne literature. Zahvaljujući predanom i marljivom radu, ova izdavačka kuća postala je jedna od vodećih u regionu kada je u pitanju akademska i stručna literatura iz raznovrsnih oblasti, kao što su: medicina, farmacija, stomatologija, spot, ekonomija i mnoge druge. 

• Eduka - godinama unazad, izdavačka kuća Eduka pomaže mnogim mladim generacijama da bolje upoznaju i razumeju svet koji ih okružuje. Podstičući njihovu kreativnost i radoznalost, ova izdavačka kuća konstantno radi na pravljenju kreativnih i funkcionalnih udžbenika koji za cilj imaju stvaranje boljeg obrazovnog procesa. 

Hala 4 Beogradskog sajma - izlagači

Delimičan spisak izlagača u Hali 4 čine:

• Planeta inženjering
• Albatros plus
• Mladinska knjiga
• Otvorena knjiga
• Čarobna knjiga
• Darkwood
• Makart
• Dereta
• English Book
• Vulkan knjižare
• Delfi knjižare​

Program Sajma knjiga

Organizatori Sajma knjiga omogućili su nam ranovrstan program koji će se održati u nekoliko sala istovremeno. U nastavku možete pogledati detaljniji program i satnicu.

Kako doći do Sajam knjiga Beograd?

Beogradski sajam nalazi se na adresi Bulevar Vojvode Mišića 14. Ovaj deo grada izuzetno je dobro povezan linijama javnog gradskog prevoza. Pogodna lokacija i blizina važnijih saobraćajnica omogućava lak pristup čak i ukoliko dolazite sopstvenim prevozom.

No, ukoliko ne biste da potrošite previše vremena u prevozu, a pritom biste želeli i da uživate u čarima Beograda - imamo predlog. Rezervišite neki od apartmana na Novom Beogradu koji se nalaze na svega par metara udaljenosti od Beogradskog sajma.  

Počasni gost beogradskog Sajma knjiga 

Već više od deceniju i po, međunarodna manifestacija Sajam knjiga u svoj program uvrstila je i počasnog gosta. Počasni gost predstavlja zemlju koja za cilj ima da svoju izdavačku delatnost, ali i književnost bliže predstavi gostima Sajma. Sada već tradicionalno, Hala 1 rezervisana je za zemlju počasnog gosta. Kroz različite programe, predavanja i seminare, zemlja počasni gost reprezentuje ono najbolje što imaju da ponude - svoju kulturnu baštinu. 

Od 2002. godine (od kada postoji zemlja počasni gost) 17 zemalja bilo je u prilici da se predstavi sajamskoj publici. Iako različitih jezika, kultura i tradicija, ove zemlje ipak imaju i nešto zajedničko - ljubav prema knjizi i pisanoj reči koja ne zna za granice. 

Na 64. međunarodnom Sajmu knjiga, koji se 2019. godine organizuje pod parolom "Pismo = Glava", zemlja počasni gost biće Egipat. 

“Čitaj da bi živeo”

Naposletku, bićemo slobodni da ovaj tekst završimo rečima Milorada Pavića koji je jednom prilikom izrekao da “.. književnost danas živi od pokojnih klasika i od živih čitalaca koji sada postavljaju novo pitanje: možemo li voleti jednu knjigu, a ne koliko je cenimo ili koliko je ona lepa… Tražite, dakle, ovde, večeras, knjigu koju ćete moći da volite. Time možda pomažete ovoj planeti da preživi…”. Drugim rečima, čitajmo radi sebe. Jer, obogaćujući sebe, obogaćujemo i druge.