Znamenitost Konak Kneginje Ljubice

Znamenitosti Beograd - Konak kneginje Ljubice sa liste Znamenitosti Beograd nalazi se u ulici kneza Sime Markovića, nadomak samog centra grada. Sem ovog zdanja sa liste Znamenitosti Beograd pored zgrade Patrijaršije postojao je drugi, stari dvor, koji je tada imao rezidencijalnu svrhu, medjutim, knez Miloš odlučio je da sazida novi odmah do starog, koji će biti veći, velelepniji i reprezentativniji od Gospodarskog.

Gradnja Konaka kneginje Ljubice započeta je 1829. Godine, a završena 1830. Godine i danas je jedan od retkih primera gradjanske arhitekture tog perioda. 
Projektant Konaka kneginje Ljubice bio je Hadži Nikola Živković, a namena ovog objekta trebalo je da bude dualna, po željama kneza miloša. Zdanje konaka kneginje Ljubice bilo je namenjeno stanovanju kneginje Ljubice i njegovih sinova Mihaila i Milana, kao i da istovremeno bude rezidencijalni dvor. 
1830. Godine u konak su se uselili Milan, Mihailo i Ljubica.

Postoje razne priče o kneginji Ljubici i o njenom vremenu u konaku, ali je najlepša i najtužnija ona o njenoj hrabrosti i ljubavnoj boli. Po priči, knez Miloš imao je ljubavi i van braka, a jedna od njih bila je Petrija.
Obukavši je u muško ruho, Miloš je Petriju spasao od Turaka tokom Hadži-Prodanove bune. Doveo ju je da služi na dvoru, a ona je ubrzo osetila moć zaštite i njime počela da gospodari. Miloš je sa Petrijom dobio ćerku, a njena moć bila bi trostruko veća da mu je rodila sina. 
Kneginja nije mogla da iskontroliše svoju bol i ljubomoru i ubila je Petriju. Knez Miloš poštedeo je život kneginje Ljubice samo zato što je nosila njegovo dete, i umesto smrću, kako je planirao, kaznio ju je isključenjem iz bračnog života. 
Knez je kneginju vidjao samo za crkvene i porodične praznike, i zbog te boli koju joj je ta izolacija nanela jednog dana, tokom sabora kod manastira Kalenić, presrela ga je sa dve pune puške i zatražila oproštaj ili smrt. 

Sva predjašnja mesta gde je kneginja obitvala bila su bez raskoša, medjutim u Konaku kneginje Ljubice imala je sopstvene odaje, čiji su podovi bili prekriveni raskošnim ćilimima, a do zidova su postavljeni minderluci sa mnoštvom jastuka. U dva ugla nalazila su se dva nešto uzvišenija minderluka na kojima je sedela kneginja Ljubica, dok bi se njeni gosti smeštali na nižim. 
Iako je po predanjima kneginja Ljubica bila skromna žena, želela je da život na konaku bude uredjen raskošno, na to ukazuje jedna njena prepiska sa knezom Milošem, kada je zatražila da sluge nose crvene čarape, medjutim već u sledećem pismu poručila je knezu da ona može i sama da služi, što indicira da je od njega dobila negativan odgovor.

Tokom vladavine kneza Miloša Konak kneginje Ljubice bio je dom glavne blagajne i knjaževskog namesništva. Knez Mihailo, njihov sin u Konaku je živeo do 1842. Godine, da bi potom Konak kneginje Ljubice bio dom Liceja, Prve beogradske gimnazije i potom Apelacionog kasacianog suda.